The Shift of Consciousness in the Time of the Avant-garde

ISBN: 978-80-908400-0-3
Izdavač: Micić Tatjana
Edicija: Sveske simboličkog mišljenja. Sveska 1
Povez: meki
Broj strana: 123
Godina izdanja: 2021
Dimenzije: 16,5 x 24,5
Težina: 280 g
Jezik: engleski (uvod na srpskom)
Kategorija: avangarda, umetnost, književnost, mitologija

Cena: 1700din. (15€) + poštarina

Članci koji su pred vama su izbor autorskih radova objavljenih u periodu od 2004. do 2009. dok sam predavala na Filozofskom fakultetu u Pragu na katedri za slavističke i istočno-evropske studije Karlovog univerziteta i pisala doktorsku disertaciju sa temom: Mitske paradigme avangarde i njenog vremena (Mythical Paradigms od the Avant-garde and its Era).

Članci su pisani na engleskom jeziku, i ja sa žaljenjem konstatujem da sada nisam u mogućnosti da ih prevedem na češki i srpski jezik, iako bih volela da budu dostupni srpskoj i češkoj čitalačkoj publici, jer živim i stvaram u različitim govornim sredinama. Zato u ovom izdanju prilažem uvod na tri jezika u nadi da će to olakšati čitanje, i bolje razumevanje članaka, publici iz različitih sredina.

Avnagarda se pojavila kao rezultat velike krize koja je zahvatila svet i posebno evropsku kulturu početkom XX. veka. U knjizi: Kriza evropskih nauka i transcendentalna fenomenologija, Edmund Husserl je govorio da se kriza ogledala u mnoštvu suprotstavljenih naučnih teorija i filozofskih sistema. Zbog toga je nedostatak jedinstvene naučne osnove stvorio relativizam naučnog znanja i socio-etičkih vrednosti. Za razliku od Husserla, Losev je smatrao da je u to vreme došlo do promene mitologije i načina verovanja. U Dijalektici mita napisao je da je svaka nauka mitološka i naglasio da je osnovni način razumevanja društvenih i naučnih trendova bio kroz sociologiju mitologije. Karel Gustav Jung je, kasnije, pokrenuo pitanje „duha doba“ smatrajući da, ukoliko želimo da proučavamo religije, mitove i kulturne tokove različitih zemalja i naroda sveta, morali bismo da ispitamo manifestaciju svakog velikog arhetipa ili svakog „duha doba“.

Izbor iz dela je načinjen tako, da se pokaže, da avangardna umetnost i književnost sa početka XX veka, nije stvarala dela, već je nešto manifestovala. Šta je manifestovala? Manifestovala je istorijsku promenu svesti čoveka XX veka koja postaje sve očiglednija sada, ljudima koji žive u prvoj polovini XXI veka. Kada sada čitamo umetnička i filozofska dela sa početka prošlog veka moramo se zapitati da li je nešto sprečilo promenu svesti čoveka tokom XX veka? I da li tek sada u ovom XXI veku možemo u potpunosti da shvatimo fenomene koje je umetnička i filozofska vizija najavila još pre sto godina?